Društvo

Sedam godina od ubistva predsednika Vlade Srbije Zorana Đinđića biće obeleženo odavanjem pošte i polaganjem venaca na njegov grob.

Danas se navršava sedam godina od ubistva prvog demokratskog premijera Srbije i predsednika Demokratske stranke Zorana Đinđića.

Na Đinđića je izvršen atentat u dvorištu vladine zgrade 12. marta 2003. u 12.25 časova.

Atentat na premijera izvršen je iz zgrade Zavoda za fotogrametriju, koja se nalazi u ulici Admirala Geprata broj 14, u neposrednoj blizini zgrade Vlade Srbije.

Na premijera je pucao pripadnik jedinice za specijalne operacije Zvezdan Jovanović, koji je, kao i Milorad Luković Legija za ubistvo premijera pred Specijalnim sudom osuđen na 40 godina zatvora, a tu presudu je potvrdio i Vrhovni sud Srbije.

Ubistvo premijera osudili su svi stranački lideri, političke i nevladine organizacije, diplomate zemalja EU i SAD, naglašavajući da su "ubice želele da zaustave reforme koje je Đinđić beskompromisno sprovodio posle pada Miloševićevog režima".

Zoran Đinđić rođen je 1. avgusta 1950. u Bosanskom Šamcu. Sa suprugom Ružicom, koja je pravnik, ima dvoje dece.

Studije filozofije je počeo u Beogradu, ali je bio uhapšen i osuđen na godinu dana zatvora, zajedno sa grupom studenata iz Zagreba i Ljubljane, koji su se suprotstavljali autoritarnom režimu.

Po završetku studija, nigde u zemlji nije mogao da dobije posao, pa je otišao u Nemačku, gde je doktorirao na Univerzitetu u Konstanci, a u Jugoslaviju se vraća tek posle 12 godina i pada Berlinskog zida.

U Demokratskoj stranci bio je od 1989. godine, kao jedan od njenih osnivača i njen najuticajniji predsednik.

Posle pobede opozicije na lokalnim izborima 1997. i posle sukoba sa Miloševićevim režimom, postao je prvi gradonačelnik Beograda, koji nije bio član komunističke partije.

Tokom 2000. godine bio je glavni strateg i organizator kampanje opozicije, koja se 5.oktobra, završila odlaskom Miloševića s vlasti.

U januaru 2001. godine postao je prvi srpski premijer koji iza sebe nema komunističku prošlost.

U ekspozeu koji je podneo poslanicima Narodne skupštine Srbije naveo je da je Srbija u prethodnih deset godina bila prepuštena "na milost i nemilost brutalnim interesnim grupama unutar zemlje i međunarodnim interesima spolja, ali da je to vreme prošlo 5. oktobra".

"Srbija je uzela svoju sudbinu u svoje ruke, a današnji dan u simboličnom smislu razumemo kao 6. oktobar, kao početak sprovođenja nacionalnog konsenzusa za korenite promene", rekao je tada Đinđić.

Ministarstvo pravosuđa uskoro bi moglo da donese odluku o rehabilitaciji generala Vlade Trifunovića, kada sagleda sve činjenice vojnih, civilnih sudova i Republičkog tužilaštva u vezi sa procesom koji je protiv njega vođen, najavila ministarka pravde Snežana Malović.

Predstavnici civilnog sektora preneli su ministarki pravde Snežani Malović zahtev više od 70 nevladinih organizacija za rehabilitaciju generala bivše Jugoslovenske narodne armije Vladimira Trfunovića.

General Trifunović je pre petnaest godina osuđen na sedam godina zatvora zato što je 1991. godine, posle višednevnih sukoba sa hrvatskim snagama, predao 250 vojnika iz kasarne u Varaždinu i tako im spasao živote.

Ministarka Malović je izrazila očekivanje da će sudska odluka o slučaju generala Trifunovića, pošto na nivou pravosuđa u narednom periodu budu sagledane sve činjenice, biti zasnovana isključivo na stručnoj osnovi.

"Očekujem da će ovoga puta odluka biti neopterećena određenim političkim primesama ili nekim davno prošlim društvenim okolnostima, što je na žalost bio slučaj", rekla je Malović posle razgovora sa predstavnicima više nevladinih organizacija koji smatraju da je general Trifunović nepravedno osuđen i da zaslužuje da bude rehabilitovan.

Inicijativu su podržale i mnoge ugledne i javne ličnosti. Miljenko Dereta iz Građanskih incijativa smatra da bi rehabilitacija generala Trifunovića bila preloman trenutak u odnosu Srbije prema prošlosti.

Ispravljanje nepravde i u Hrvatskoj 

Dereta će zahtevati da se prema Trifunoviću, kako kaže, ispravi nepravda i u Hrvatskoj, gde je osuđen na 15 godina zatvora zbog navodnih ratnih zločina.

"Mi smo već u kontaktu sa ljudima u Hrvatskoj i sad zavisi od njih. Naš jak argument u podršci generalu Trifunoviću biće odluke koje budu doneli naše tužilaštvo i sudovi. Onda možemo reći, evo mi smo to kod nas uradili kako treba, sad je red da možda i vi kod sebe to uradite", rekao je Dereta.

General Trifunović, koji godinama veruje u pravdu, čeka novo suđenje, jer je presudu protiv njega nedavno poništio Vrhovni sud Srbije.

"Ja sam uvek očekivao da se nešto desi u tom mom slučaju nepravednog progona. A sad pošto je klupko počelo da se odmotava i led krenuo, ja se radujem i zahvalan sam ljudima koji su bacili svoj pogled na nepravdu i našli vremena, mogućnosti i snage da to rešavaju. Očekujem da se celokupni slučaj potpuno razreši do kraja", naveo je general Vladimir Trifunović.

Nekadašnji general JNA Vlado Trifunović živi od umanjene penzije na ivici egzistencije, u maloj sobi u jednom beogradskom hotelu.

Pripadnici 19 nacionalnih manjina u Srbiji biraće 6. juna svoje Nacionalne savete na neposrednim izborima i putem elektorske skupštine, rekao ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić.

Izbori za Nacionalne savete zakazani su za 6. jun. Pripadnici 19 nacionalnih manjina svoje savete biraće na neposrednim i elektorskim izborima, najavio ministar za ljudska i manjiska prava Svetozar Čiplić.

Nacionalni saveti predstavaljaju oblik manjinske samouprave koji omogućava pripadnicima manjina da preko izabranih predstavnika utiču na očuvanje indentiteta i zaštitu prava, posebno u oblasti kulture, obrazovanja, informisanja i službene upotrebe jezika i pisma, rekao je Čiplić.

Šef misije OEBS-a u Srbiji Dimitros Kipreos je na istoj konferenciji naglasio značaj formiranja Nacionalnih saveta jer će tim putem "glas pripadnika manjina postati jači".

"Nacionalne savete ne treba shvatati kao nevladine organizacije već kao novostvorene institucije", rekao je Kipreos.

Kipreos je naveo i da Srbija raspolaže zakonima "koji su među najnaprednijima u Evropi" u toj oblasti i dodao da će, ukoliko budu primenjeni na pravi način, doprineti i rešavanju istog pitanja na području jugoistočne Evrope.

Pripadnici 16 nacionalnih manjina biraće nacionalne savete na neposrednim izborima dok će makedonska, slovenačka i hrvatska nacionalna manjina to uraditi na elektorskim skupštinama, rekao je Čiplić.

Pravo na neposredne izbore ostvarili su pripadnici 16 nacionalnih manjina: Albanci, Aškalije, Bošnjaci, Bunjevci, Bugari, Vlasi, Grci, Egipćani, Mađari, Nemci, Romi, Rumuni, Rusini, Slovaci, Ukrajinci i Česi.

Na pitanje zašto Jugosloveni i Crnogorci neće birati svoje Nacionalne savete, Čiplić je odgovorio da građani koji se izjašnjavaju kao Jugosloveni ne ispunjavaju zakonske uslove da bi bili priznati kao nacionalna manjina, pripadnici nekoliko udruženja Crnogoraca su se raspitivali o Nacionalnim savetima ali nisu ispunili zakonske uslove.

Predsednik Srbije Boris Tadić dobitnik je Štajger nagrade koja se dodeljuje za poštenje, otvorenost, ljudskost i toleranciju. Tadić će primiti nagradu u subotu u Bohumu.

Nagrada Štajger koja se dodeljuje za poštenje, otvorenost, ljudskost i toleranciju biće uručena predsedniku Srbije Borisu Tadiću u Bohumu, u nemačkoj pokrajini Severna Rajna-Vestfalija.

U obrazloženju nagrade se navodi da je "Štajger (jedan od pojmova za rudara ili nadzornika rudnika) sinonim za poštenje i otvorenost rudara, simbol pouzdanosti, vernosti i privrženosti u dobrim kao i u teškim vremenima".

Nagrada se "dodeljuje ličnostima iz Nemačke i inostranstva koje svojim radom iskazuju upravo navedene osobine, koje dosledno i pošteno idu svojim putem, koje se angažuju i daju sve od sebe".

Pored Tadića, nagradu će u subotu primiti i američki pozorišni  reditelj Bob Vilson, supruga predsednika Nemačke angažovana u više humanitarnih organizacija Eva-Luize Keler i nemački glumac Armin Miler-Štal.

Dobitnici su i britanski glumac Kristofer Li, proizvođač zdrave hrane za bebe Klaus Hip, nemački kompozitor i pevač Marijus Miler-Vesternhagen i jordanska princeza Haja.

Dodeli nagrade prisustvovaće niz ličnosti iz nemačkog političkog i privrednog života, između ostalih i Jirgen Ritgers, predsednik vlade pokrajine Severna Rajna-Vestfalija, koja je sa 18 miliona stanovnika najmnogoljudnija nemačka federalna jedinica.

Na pruzi Beograd-Bar saobraćaj je normalizovan oko 2 sata posle ponoći. Železnički saobraćaj bio juče u prekidu na deonici Požega-Valjevo, u Kalenićima i Kosjeriću.

Oko dva sata posle ponoći železnički saobraćaj na pruzi Beograd-Bar je normalizovan.

Na deonici Požega-Valjevo, između stanica Lastra i Samari, juče oko 17.30 sati, voz koji je saobraćao iz Beograda za Kraljevo naišao je na snežni nanos.

Drumska cisterna "Jugopetrola, koja je prevozila benzin, prevrnula se juče u popodnevnim časovima između železničkih stanica Kalenići i Kosjerić.

Prilikom prevrtanja cisterne benzin se izlio, pa je Ministarstvo unutrašnjih poslova iz preventivnih razloga na ovoj deonici obustavilo i drumski i železnički saobraćaj dok se nije obavilo pretapanje benzina u drugu cisternu.

Zbog toga je u Kalenićima stojao putnički voz koji je iz Vrbnice saobraćao ka Beogradu, a u Kosjeriću brzi voz koji je iz glavnog grada Srbije saobraćao ka Baru.

"Železnice Srbije", kako se navodi u saopštenju, zbog nepristupačnosti terena i loših vremenskih uslova nisu uspele da organizuju autobuski prevoz za putnike tri voza, koji su čekali da saobraćaj bude normalizovan.

Na današnji dan 1887. godine osnovano prvo niško pozorište "Sinđelić" - danas Niško narodno pozorište.

Na današnji dan 1887. godine osnovano prvo niško pozorište "Sinđelić"- danas Niško narodno  pozorište. Pozorište u Nišu pod nazivom "Sinđelić" osnovao je Mihailo Dimić, spojivši svoju i putujuću družinu Dragutina Jovanovića. Prva predstava na niškim pozorišnim daskama bila je drama "Srpski ajduci" Jovana Sterije Popovića, a izvedena je u sali kafane "Knez Mihajlo". Dugo vremena Niš nije imao sreće sa stalnim pozorištem. Još je kraljica Draga 1900. godine, pokušala da daruje gradu teatar, ali bez uspeha. Tek 1921, Niš dobija Gradsko povlašćeno pozorište, koje se najpre nalazilo u kafani "Evropa", pa u Zanatskom domu, a 1929. postaje Pozorište Moravske banovine. U novu zgradu, vernu kopiju nešto starije minhenske "Folksbine", useljava se 1938. Za to je najzaslužniji  ondašnji gradonačelnik Niša, Dragiša Cvetković, kasnije predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije. Govor koji je Cvetković održao povodom početka izgradnje pozorišta, uzidan je u njegove temelje. Tokom Drugog svetskog rata pozorište nije prekidalo rad, a od oslobođenja deluje pod imenom Narodno pozorište.

1544. - Rođen Torkvato Taso, italijanski književnik
(Sorento, 11. 03. 1544 - Rim, 25. 04. 1595)

1876.   - Umro Jovan Filipović, pravnik, sudija, ministar pravde i prosvete  Srbije
(Sremski Karlovci,    1819 - Beograd, 11. 03. 1876)

1882.   - Rođen Dušan Šijački, novinar i književnik, predsednik Društva novinara Jugoslavije
(Stari Futog, 11. 03. 1882 - Beograd, 10. 08. 1958)

1911. - Rođen ser Ficroj Maklejn, britanski general, diplomata i  pisac,  šef savezničke misije pri Vrhovnom štabu
(Škotska, 11. 03. 1911 - Škotska, 15. 06. 1996 )

1915. - Podignuta austrougarska optužnica protiv Alekse Šantića

1916. - Počelo prebacivanje srpskih vojnika sa Krfa na Solunski front

1916. - Rođen Džejms Harold Vilson, britanski publicista, političar i državnik,  premijer Velike Britanije
(Kaulerslej, 11. 03. 1916 - London, 24. 05. 1995)

1921. - Rođen Astor Pjacola, argentinski kompozitor, tvorac "novog  tanga"
(Mar del Plata, 11. 03. 1921 - Buenos Aires, 04. 07. 1992)

1943. - Rođen Adam Puslojić, književnik i prevodilac
(Kobišnica, 11. 03. 1943)

1946. - Rođen Jurij  Bajec, ekonomista, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ekonomski savetnik premijera Srbije
(Brežice, 11. 03. 1946)

1955. - Umro Aleksandar Fleming, škotski bakteriolog, pronalazač  penicilina,  nobelovac
(Lohfild, 06. 08. 1881 - London, 11. 03. 1955)

1977. - Rođen Stefan Arsenijević, reditelj
(Beograd, 11. 03. 1977)

1981. - Pod parolom "Kosovo- republika" počele studentske demonstracije kosovskih  Albanaca

1996. - Umrla Biljana Jovanović, književnica
(Beograd,    1953 - Ljubljana, 11. 03. 1996)

2000. - Umro Ivo Robić, pevač i kompozitor
(Bjelovar, 29. 01. 1923 - Rijeka, 11. 03. 2000)

2002. - Umro Džejms Tobin, američki ekonomista, nobelovac
(Šampejn, 05. 03. 1918 - Njujork, 11. 03. 2002)

2002. - Umro Franjo Kuharić, kardinal, zagrebački nadbiskup
(Pribić,15. 04. 1919 - Zagreb, 11. 03. 2002)

2004. - Teroristički napad u Madridu

2005. -Umro Momčilo Popović, novinar i urednik RTB-a
(Bitolj, 10. 06. 1937 - Beograd, 11. 03. 2005)

2006. - Umro Slobodan Milošević, političar i državnik, predsednik Srbije i Savezne  Republike Jugoslavije, predsednik  Socijalističke partije Srbije
(Požarevac, 20. 08. 1941 - Hag, 11. 03. 2006)

2009. - Umro Senad Beganović, fudbaler Radničkog iz Niša  i Vojvodine
(Priboj,       1961 - Novi Sad, 11. 03. 2009)

2009. - Umro Peter Bačo, mađarski filmski reditelj
(Košice, 06. 01.1928 - Budimpešta, 11. 03. 2009)

Polaganjem venaca na grob u Požarevcu, funkcioneri SPS-a, Branko Ružić i Milutin Mrkonjić, obeležili četiri godine od smrti bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Miloševića. Na Miloševićev grob cveće je položilo i stotinu građana, ali ne i članovi njegove porodice.

Na četvrtu godišnjicu od smrti bivšeg predsednika Srbije i SRJ, Slobodana Miloševića, njegov grob u Požarevcu posetili su funkcioneri Socijalističke partije Srbije Branko Ružić i Milutin Mrkonjić.

Ružić, koji je predsednik Izvršnog odbora SPS-a, rekao je da lider socijalista Ivica Dačić nije mogao da dođe zbog obaveza u parlamentu Srbije.

Ružić je rekao da je Milošević "ostavio veliki pečat" u novijoj istoriji Srbije, kao i da je za objektivnu ocenu o vremenu u kojem je bio na čelu države potrebno da protekne određeni vremenski period.

"To vreme nam je ostavilo vrednosti poput očuvanja integriteta i suvereniteta naše zemlje po pitanju Kosova i Metohije, Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti, Republiku Srpsku", naveo je Ružić.

Predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić ocenio je povodom četiri godine od smrti Slobodana Miloševića, da SPS ne može da živi od prošlosti već da građanima Srbije mora da ponudi viziju budućnosti.

Dačić je rekao da sadašnje rukovodstvo SPS-a ne želi da "potpuno negativistički" gleda na prošlost stranke, ali ni da je "mitologizuje".

Na pitanje zbog čega danas nije bio u delegaciji SPS-a koja je obišla grob Miloševića u Požarevcu, Dačić je rekao da je imao obaveza u Skupštini Srbije, da nije bio ni na sahrani, a ni prošle godine zbog državnih obaveza.

Cveće na grob položila je i delegacija Udruženje građana "Sloboda" u kojoj su bili Uroš Šuvaković, Tomica Milenković, Dušan Čukić, Snežana Aleksić i Milorad Radević.

Miloševićev grob u dvorištu porodične kuće u Požarevcu, obišlo je i oko stotinu građana. Kao ni prethodnih godina, članovi njegove najbliže porodice nisu bili prisutni.

Milošević je umro od infarkta u svojoj ćeliji u pritvoru Haškog tribunala, tokom suđenja za ratne i zločine protiv čovečnosti na Kosovu i u Hrvatskoj, i za genocid u Bosni i Hercegovini.

Haški proces protiv Miloševića, prekidan više puta zbog njegovog lošeg zdravstvenog stanja, trajao je četiri godine, a okončan je njegovom smrću u 64. godini.

Politički put Slobodana Miloševića

Milošević je rođen 20. avgusta 1941. godine u Požarevcu, gde je završio gimnaziju i maturirao 1960. godine, a diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1964. godine.

Njegov uspon ka vlasti počeo je 28. juna 1989. godine posle govora na Kosovu, u Gazimestanu, povodom obeležavanja 600 godina Kosovske bitke, kome je prisustvovalo oko milion ljudi.

Na prvim višestranačkim izborima u Srbiji posle Drugog svetskog rata, decembra 1990. godine, izabran je za predsednika Srbije.

Iste godine, na osnivačkom kongresu SPS-a, izabran je za prvog predsednika te stranke, nastale ujedinjenjem Saveza komunista Srbije i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije, a na čelu stranke je bio do smrti.

Na prevremenim izborima, decembra 1992. godine, ponovo je izabran za predsednika Srbije, a od 1997. do oktobra 2000. godine bio je predsednik Savezne Republike Jugoslavije i po funkciji član Vrhovnog saveta odbrane SRJ.

Milošević je predvodio delegaciju u kojoj su bila po tri člana iz SRJ i Republike Srpske na pregovorima u Dejtonu (SAD), u novembru 1995. godine.

Tada je u ime delegacije parafirao Sporazum o miru u BiH, poznat i kao Dejtonski sporazum, koji je, zatim, potpisan decembra 1995. godine u Parizu.

Desetogodišnja vladavina završena 2000. godine

Desetogodišnja vladavina Miloševića završena je krajem 2000. pobedom udružene Demokratske opozicije Srbije (DOS) na izborima za predsednika SRJ.

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu objavio je 27. maja 1999. godine optužnicu protiv Miloševića, dva meseca nakon što je NATO počeo da bombarduje SRJ.

Bila je to prva u istoriji optužba Međunarodnog suda protiv aktivnog šefa jedne države za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Uhapšen je 31. marta 2001. godine, a izručen Haškom tribunalu 28. juna iste godine.

Milošević je tvrdio da je neko u Hagu preduzimao "aktivne i smišljene korake" da uništi njegovo zdravlje i da su, s ciljem da se to prikrije, sudije tog suda odbile da mu dozvole da ode iz Haga na lečenje na kardiovaskularnu kliniku u Moskvi.

Dok su mnogi bliski saradnici bivšeg predsednika i medicinski stručnjaci poverovali u "teoriju" o trovanju, tužilac Tribunala je tokom suđenja više puta tvrdio da Milošević manipuliše svojim zdravljem odbijanjem da sledi propisani lekarski režim.

Njegovo telo dopremljeno je iz Haga u Beograd 15. marta 2006, a narednog dana je bilo izloženo u Muzeju "25. maj" u okviru muzejskog kompleksa na Dedinju.

Istog dana više od 50.000 Miloševićevih pristalica se okupilo ispred Skupštine SCG u centru Beograda, gde je na pokrivenoj bini bio izložen kovčeg sa njegovim posmrtnim ostacima.

Sahranjen je u Požarevcu, u dvorištu porodične kuće.

Novosti: Premijer naložio popis, Politika: Jadarit za automobile budućnosti, Blic: Kum Luke Bojovića ubijen, raskomadan i bačen u jezero, Press: Papa umešan u pedofilski skandal?, pišu beogradske novine

Premijer naložio popis

Vlada Srbije odlučna je da stavi tačku na sve nepravilnosti i zloupotrebe u raspolaganju državnim vilama i stanovima, zbog kojih je budžet godinama bio uskraćivan za višemilionske sume, rečeno je "Novostima" u kabinetu premijera.

Mirko Cvetković naložio je "Diposu" da napravi popis svih objekata kojima raspolažu, kao i po kojoj ceni i kojim klijentima ih izdaju. Svi sporni ugovori biće revidirani, a novo rukovodstvo "Diposa" već je usvojilo plan rada za naredni period i utvrdilo tržišne cene zakupa državnih kvadrata.

- Promene u "Diposu" već daju rezultate, pa je novi tim u ovom preduzeću, postavljen marta prošle godine, ostvario čistu dobit od oko 220 miliona evra, što je čak četiri puta više nego 2008. - kažu nam u Vladi.

Kako su "Novosti" već pisale na osnovu informacija dobijenih iz "Diposa", zbog cena znatno nižih od tržišnih, država je, godišnje, na izdavanju luksuznih vila i stanova stranim ambasadama i ostalim klijentima gubila oko dva miliona evra. "Dipos" trenutno raspolaže sa 444 vila, zgrada, stanova, poslovnog prostora i garaža, koji se prostiru na oko 87.000 kvadrata, i od čijeg rentiranja godišnje zarađuje oko šest miliona evra.

Kvadrati vila trenutno se u proseku izdaju za 10 evra, a stanovi u državnom vlasništvu i za neverovatnih 0,6 evra po metru kvadratnom. Čak i ovako niske nekretnine određeni broj zakupaca ne plaća redovno, a protiv mnogih nisu pokrenuti ni sudski procesi zbog dugovanja!

Dok se u Beogradu državni stanovi izdaju stranim diplomatama gotovo u bescenje, za smeštaj našeg diplomatskog kora u inostranstvu plaćaju se prilične sume. Tako je, na primer, za stan od 240 kvadrata u centru Pariza, gde je smeštena rezidencija naše ambasadorke pri Unesku, Zorice Tomić, mesečno plaćano 7.000 evra. To je skoro 50 puta skuplje nego što se stan iste veličine izdaje strancima u Srbiji.

Javnost je, takođe, ostala uskraćena za informaciju ko sve koristi imovinu "Diposa" po ovako niskim cenama. Zna se samo da su, pored diplomatsko-konzularnih predstavništava i međunarodnih organizacija, klijenti "Diposa" i domaća privatna lica i firme.

I dok imena zakupaca ne otkrivaju, pod objašnjenjem zaštite privatnosti, u "Diposu" priznaju da su pojedine aktuelne zakupnine na veoma niskom nivou. To pravdaju nasleđenim cenovnicima, koje je usvojilo prethodno rukovodstvo, ali i činjenicom da su mnoge nekretnine u lošem stanju, jer u njih nije godinama ulagano.

Jadarit za automobile budućnosti

Oko 60 svetskih rudarskih kompanija traga u Argentini, Srbiji iNevadi za ležištima litijuma, ključnim materijalom za hibridne i električne automobile, koji bi mogao da dovede do novih projekata vrednih više odmilijardudolara u sledećih nekoliko godina, objavio je jučerašnji „Njujork tajms".

U Srbiji ima litijuma! Zato valja očekivati da će ovaj mineral i u našu zemlju privući bar deo pomenutog kolača stranih ulaganja.

Nenad Grubin, direktor beogradske firme „Rio Sava eksplorejšn", ćerke multinacionalne kompanije „Rio Tinto eksplorejšn", izjavio je juče za naš list da je ova kompanija pronašla 2004. godine u ataru jadarskih sela Jarebice i Slatina kod Loznice jadarit.

Grubin ističe da je Jadarski basen jedino mesto na svetu na kome je nađen jadarit, a geolozi hemijskim i fizičkim ispitivanjima otkrili su da je reč o novom mineralu. Dali su mu ime jadarit i njegova pozitivna identifikacija izvršena je u nekoliko uglednih institucija u inostranstvu.

U donjoj jadaritskoj zoni ležišta „Jadar", kako se procenjuje, nalazi se oko 114,6 miliona tona rude sa prosečnim sadržajem korisnih komponenti od 1,8 odsto litijum-oksida i 13,1 odsto bor-oksida, kaže Grubin i dodaje da je Jadarski basen i dalje jedino mesto na svetu na kome je nađen jadarit.

Inače, jadarit je hidratisani natrijsko-litijski borosilikat i po sastavu fascinantno je sličan fiktivnom kriptonitu koji u istoimenom stripu i filmu Supermenu slabi snagu.

Kum Luke Bojovića ubijen, raskomadan i bačen u jezero

Cvetko Simić (44) iz Beograda, koga srpska policija dovodi u vezu sa pojedinim ubistvima i prodajom droge, inače kum Luke Bojovića koji važi za jednog od šefova u srpskom podzemlju, ubijen je, a njegovo telo je zatim raskomadano i bačeno u zagrebačko jezero Jarun, u čijoj blizini je 18. februara nađen i njegov zapaljeni „mercedes".

Sredinom februaru u Zagrebu, blizu jezera Jarun, gde je nađeno Simićevo telo, zapaljen je „mercedes" bez registracije. Hrvatska policija tada se obratila kolegama u Srbiji. Iz srpskog MUP-a je prosleđena informacija da se vozilo vodi na Cvetana Simića, starog poznanika našeg MUP-a, čiji je nestanak pre mesec dana prijavila supruga. Ona, međutim, nije iznela pretpostavke o tome gde bi mogao da bude, ali se već tada sumnjalo da je možda ubijen.

Sadašnja saznanja policije ukazuju da je Simić ubijen u kriminalnom obračunu iza koga stoji trgovina drogom. Simić je, prema saznanjima „Blica", rodom iz Bosne i Hercegovine, dosta je boravio u inostranstvu a poslednjih godina živeo je u prestonicu Srbije. On je ranije hapšen zbog krađe vozila, a poslednjih godina njegovo ime povezivalo se sa švercom droge, a veruje se i da je u regionu imao dobre veze.

- Operativna saznanja ukazuju na to da je poslednjih godina visokopozicioniran i u švercu droge. Takođe se dovodio u vezu i sa nekim drugim zločinima, ali nije bilo materijalnih dokaza koji bi potvrdili ta naša saznanja. Bio je izuzetno blizak sa kumom Lukom Bojovićem, kao i sa Goranom Marićem i Ilijom Novovićem, koji su u aprilu prošle godine ubijeni, a zatim su njihova tela spaljena i ostavljena u džipu u Dobanovcima - kaže sagovornik „Blica" iz MUP Srbije.

Papa umešan u pedofilski skandal?

Skandal u vezi sa zlostavljanjem dece u nemačkim katoličkim školama, koji je otkriven krajem januara ove godine, poprima sve veće razmere. Dosad su u 20 od ukupno 27 nemačkih biskupija prijavljeni slučajevi seksualnog zlostavljanja i uznemiravanja, sadističkog iživljavanja, kažnjavanja i bičevanja dece, a da stvar bude još gora, sa skandalom je povezan i papa Benedikt HVI.

Iživljavanje katoličkih sveštenika u Nemačkoj nad decom otkriveno je u januaru nakon što su detektivi počeli da istražuju zlostavljanja u školi „Jesuit". Skandal je dobio ogromne razmere kada se tokom prethodnog vikenda otkrilo da se najveći broj zlostavljane dece nalazi u samom srcu katoličke Bavarije, u školi „Regenzburger domšpacen". Optužbe koje dolaze iz Regenzburg episkopije naročito su potresle i šokirale javnost jer je poznato da su papa Benedikt XVI i njegov brat Georg Racinger (86) proveli veći deo svog svešteničkog života baš tu.

Zlostavljanje se, naime, događalo u čuvenom, hiljadu godina starom dečjem horu Regenzburger domšpacen (Vrapčići regenzburške katedrale) između 1958. i 1973, u vreme dok je glavni biskup te crkve bio sadašnji papa Benedikt XVI, a vođa hora njegov stariji brat.

Franc Vitenbrink, dirigent i kompozitor, bivši učenik u internatu koji je bio povezan sa horom iz kojeg su regrutovani pevači, posvedočio je za nemački „Špigl" da je škola 1950-ih imala razrađen sistem sadističkih kazni kombinovanih sa seksualnom požudom.

Na pruzi Beograd – Bar saobraćaj je u prekidu na dva mesta. Na deonici Požega-Valjevo, između stanica Lastra i Samari stoji voz koji je saobraćao iz Beograda za Kraljevo. U Kalenićima stoji putnički voz koji je iz Vrbnice saobraćao ka Beogradu, a u Kosjeriću brzi voz koji je iz glavnog grada saobraćao ka Baru.

Saobraćaj na barskoj pruzi između Požege i Valjeva trenutno je u prekidu na dva mesta, sopštile su "Železnice Srbije".

Na deonici Požega-Valjevo, između stanica Lastra i Samari, oko 17.30 sati, voz koji je saobraćao iz Beograda za Kraljevo naišao je na snežni nanos, čije je rasčišćavanje u toku, ali se za sada se ne zna koliko će taj posao trajati.

Između železničkih stanica Kalenići i Kosjerić, u popodnevnim časovima prevrnula se drumska cisterna "Jugopetrola, koja je prevozila benzin.

Prilikom prevrtanja cisterne benzin se izlio, pa je Ministarstvo unutrašnjih poslova iz preventivnih razloga na ovoj deonici obustavilo i drumski i železnički saobraćaj dok se ne obavi pretakanje benzina u drugu cisternu.

Zbog toga u Kalenićima stoji putnički voz koji je iz Vrbnice saobraćao ka Beogradu, a u Kosjeriću brzi voz koji je iz glavnog grada Srbije saobraćao ka Baru.

"Železnice Srbije", kako se navodi u saopštenju, zbog nepristupačnosti terena i loših vremenskih uslova nisu uspele da organizuju autobuski prevoz za putnike tri voza, koji čekaju da saobraćaj bude normalizovan.

Zemljotres jačine pet stepeni Rihterove skale registrovan u mestu Istok kraj Peći na Kosovu i Metohiji. Podrhtavanje se osetilo u većem delu Srbije i Crne Gore. Za sada nema informacija o eventualnoj šteti.

U 14 časova i 38 minuta zemljotres jačine pet stepeni Rihterove skale pogodio je severni deo Kosova i Metohije, a osetio se u većem delu Srbije.

Kako RTS saznaje od direktorke Seizmološkog zavoda Slavice Radovanović, epicentar je bio u regionu Peći kod mesta Istok. Zemljotres odgovara intenzitetu od šest do sedam stepeni Merkalijeve skale.

Radovanović je rekla da je u prethodnom periodu najavila, na osnovu seizmoloških prognoza, da se mogu očekivati potresi tla na našem prostoru.

Ona je navela i da se sa sigurnošću ne može reći da li današnji udar bio i završni u ovom zemljotresu, dodajući da će se to uskoro znati.

Prema njenim rečima, ukoliko današnji udar nije bio završni, onda se može očekivati i "serija manjih, odnosno slabijih udara" čime će biti okončan današnji zemljotres.

"Postoji mogućnost za manje udare, a za par dana pouzdano ćemo znati o čemu se radi", rekla je direktorka Republičkog seizmološkog zavoda.

Pri takvim podrhtavanjima moguća su manja oštećenja na objektima, kažu seizmolozi.

Nema informacija o materijalnoj šteti 

Mnogi građani u momentu potresa napustili su svoje stanove i kuće, a po prvim informacijama od zemljotresa nije pričinjena materijalna šteta, javlja dopisnik Tanjuga iz Prištine.

Zemljotres se osetio u Prištini, Kosovkoj Mitrovici, Zubin Potoku, Vranju i okolini.

Kako je saopštio Seizmološki zavod Crne Gore, zemljotres se osetio u Crnoj Gori a najviše u Rožajama, Beranama, Plavu, ali i u Podgorici.  

Predsednik Opštine Zubin Potok Slaviša Ristić rekao je za agenciju Beta da za sada nema informacija o eventualnoj šteti zemljotresa.

Ristić je dodao da, iako se zemljotres snažno osetio, misli da nema ozbiljnijih oštećenja ili povređenih ljudi.

Kako su meštani Zubinog Potoka rekli za Internet portal RTS-a, zemljotres je trajao između 10 i 15 sekundi.

"Čim sam osetila zemljotres napustila sam kuću. Uplašila sam se pošto je podrhtavanje trajalo nekih 10 sekundi", kaže za sajt Sanja Karavelić.

U severnoj Kosovskoj Mitrovici je nakon potresa nestalo struje i u onim delovima grada koji su je prethodno imali.

"Bio je veoma jak zemljotres, struja je nestala a u jednom trenutku se činilo kao da će se kuća srušiti", rekao je za Internet portal RTS-a meštanin Kosovske Mitrovice Marko Radomirović.