Društvo
Društvo :::
1658. Umro engleski državnik i vojskovođa Oliver Kromvel, vođa parlamentarnih snaga u engleskom građanskom ratu. Posle pobede nad rojalistima ukinuo monarhiju i 1653. postao lord-protektor Engleske, Škotske i Irske. Dve godine posle njegove smrti monarhija obnovljena. Kada je 1642 izbio između kralja i Parlamenta otvoren sukob i građanski rat došle su do izražaja njegove sposobnosti organizatora i vojskovođe. Njegovi konjanici odigrali su odlučnu ulogu u velikoj pobedi vojske Parlamenta nad rojalistima kod Marston Mura 1644. godine. Postao je zamenik vrhovnog zapovednika vojske Parlamenta. Kralj Čarls prvi osuđen je na smrt i smaknut 1649, ukinuta je monarhija, a Engleska je postala republika pod nazivom Komonvelt ili slobodna država. Kromvel je pokorio Irsku i Škotsku, postigao uspehe ratujući sa Holandijom i Španijom i proglašen je doživotnim lordom-protektorom.
1883. Umro ruski pisac Ivan Sergejevič Turgenjev, jedan od najznačajnijih predstavnika ruskog realizma. Prvi je ruski pisac čija su dela prodrla na Zapad gde je bio veoma popularan i imao veći ugled u francuskim nego u ruskim književnim krugovima.Bio jedan od ključnih pisaca koji je u velikoj meri doprineo da ruska književnost dobije svetski status. Turgenjev je bio impresioniran modernim društvom u Zapadnoj Evropi, pa se u domovinu vratio kao "zapadnjak", što je bila sušta suprotnost tadašnjem "slavenizmu", i verovao je da Rusija može postati bolja zemlja imitirajući Zapad i ukidajući zastarele institucije kao što je kmetstvo.
Najpoznatija dela "Očevi i deca", "Lovčevi zapisi", "Uoči novih dana".
1806. - Boj na Deligradu u Prvom srpskom ustanku
1821. - Umro Marašli - Ali paša, rumelijski valija i beogradski vezir
(Maraš - Beograd, 03. 09. 1821)
1875. - Rođen Ferdinand Porše, nemački konstruktor automobila
(Mefersdorf, 03. 09. 1875 - Štutgart, 30. 01. 1951)
1889. - Rođen Isak Samokovlija, književnik
(Goražde, 03. 09. 1889 - Sarajevo, 15. 01. 1955)
1903. - Rođen Risto Ratković, književnik
(Bijelo Polje, 03. 09. 1903 - Beograd, 18. 06. 1954)
1921. - Rođen Živorad - Žika Mitrović, filmski reditelj i scenarista
(Beograd, 03. 09. 1921 - Beograd, 29. 01. 2005)
1931. - Kralj Aleksandar drugi Karađorđević oktroisao Ustav kojim je ozakonjena "šestojanuarska diktatura"
1939. - Rođen Slobodan Mašić, arhitekta, grafički dizajner i izdavač
(Beograd, 03. 09. 1939)
1948. - Umro Eduard Beneš, češki političar i državnik, predsednik Čehoslovačke
(Kozlanij, 28. 05. 1884 - Sezimovo - Ustiju, 03. 09. 1948)
1969. - Umro Ho Ši Min, vijetnamski revolucionar i državnik, prvi predsednik DR Vijetnama
(Kim Lijen, 19. 05. 1890 - Hanoj, 03. 09. 1969)
1981. - Umrla Zorica Šumadinac, pozorišna, filmska i TV glumica
(Beograd, 02. 11. 1946 - Beograd, 03. 09. 1981)
1985. - Poginuo Dragan Mance, fudbaler "Partizana"
(Beograd, 26. 09. 1962 - Zemun, 03. 09. 1985)
1991. - Umro Frenk Kapra, američki filmski režiser, dobitnik "Oskar"a
(Palermo, 18. 04. 1897- La Kinta, 03. 09. 1991)
2002. - Umrla Irena Kolesar, pozorišna, filmska i TV glumica
(Slavonski brod, 22. 12. 1925 - Zagreb, 03. 09. 2002)
2007. - Umro Đorđe Sudarski Red, književnik
(Čerević, 1946 - Novi Sad, 03. 09. 2007)
2008. - Umro dr Pavle Jovanović, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu
(Beograd, 1947 - Beograd, 03. 09. 2008)
Ove jeseni školu će planinskoj Dragoviti kod Dimitrovgrada, pohađati troje đaka i isto toliko predškolaca. Polovina dece je iz porodice Momčilov, koja sama živi u jednoj od 14 seoskih mahala. Jedini izvor prihoda im je stado koza koje im je nedavno poklonilo bratstvo iz manastira u Poganovu.
U malenoj sobi, bez radnih stolova, kompjutera, čak i dobrog svetla, šestogodišnja Perka uči prva slova. Njena starija sestra Božana je drugi, a brat Ljubinko četvrti razred. Najstarija Ivana stanuje u Dimitrovgradu, jer do kuće u planini, prevoza nema.
Snalazio se otac Vanča na razne načine da prehrani sedmočlanu porodicu. Bio je poštar, trgovac, kuvar. Kako bi otplatio dug za struju od 100.000 dinara, od nedavno očitava brojila u oklnim selima.
Bez stalnog prihoda, sam sa porodicom u planini, nedavno se za pomoć obratio bratstvu manastira Sv. Jovana Bogoslova u obližnjem Poganovu. Zamolio je da mu se obezbedi nekoliko koza, kako bi prehranio decu.
Za nedelju dana, preko Eparhije niške, iz okoline Kruševca, Vanči i njegovoj deci stiglo je stado od 38 grla, 15 koza i 23 jarića.
Danas su šestorica monaha i porodica Momčilov, jedna porodica. Stado je duplirano, pa iz sela u manstir svakodnevno stižu sveže mleko i sir, kako za monahe, tako i za turiste koji se zapute u klisuru Jerme.
Ivana, Ljubinko, Božana i Perka nedavno su u manstiru kršteni.
Od novca koji je porodica od Republike dobila za četvrto dete, Vanča je kupio traktor, kako bi lakše obrađivao očevo imanje. Podigao je skromnu kuću i tor, uveo vodu i odlučio, da iako je sam u mahali, ne ide iz rodnog sela.
Posle redovnog sastanka direktorke Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i predstavnika više od 30 farmaceutskih kompanija u Srbiji, zajednička poruka glasi - problema u snabdevanju tržišta nema.
"Mi smo nadležnim ministarstvima podneli predlog za korekciju, ali to se apsoultno ne dovodi u kontekst, da će bilo kakvih problema u redovnom snabdevanju tržišta lekovima i pozitivne liste, ali i svih drugih preparata", rekao je Dušan Nedeljković, predstavnik proizvođača lekova.
"U ovome smo partneri, želimo da imamo niske cene, ali da imamo i snabdeveno tržište, i u tom smislu građani ne treba da brinu. Nikako ne možemo očekivati da se vratimo u vreme 2001, 2002, 2003. godine kada su nam apoteke bile prazne", kaže Svetlana Vukajlović, direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
U apotekama već dugo nema baktrima, a, kako kažu u Zavodu, neće ga ni biti do kraja godine. Deficitaran je i eritromicin sirup, ali ima zamenu, određeni lekovi za epilepsiju kojih nije bilo, uskoro će se ponovo naći na tržištu.
"Uvek se desi pojedinačni problem, zastoj u uvozu, u proizvdnji, u obezbeđivanju sirovine, ali to je jedan do dva leka. To je privremeni problem koji se prevazilazi", rekla je Svetlana Vukajlović.
U ministarstvima zdravlja i trgovine, analiziraju situaciju, ne samo na našem već i evropskom tržištu lekova. Prate stanje u Italiji, Sloveniji i Hrvatskoj, zemljama sa kojima se upoređujemo, i gde je nedavno velika grupa lekova pojeftinila, ali su neki i poskupeli.
"Ministarstvo zdravlja će izanalizirati situaciju i na osnovu takvih pokazatelja predložiti Vladi odluku o eventualnoj korekciji cena lekova, što ne mora da znači povećanje, već za određene grupe i pojeftinjenje lekova", rekla je Zorica Pavlović iz Ministarstva zdravlja.
I iz Ministartva zdravlja poručuju građanima da ne treba da brinu jer ne očekuju nestašicu lekova.
Glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić optužio je Srpsku pravoslavnu crkvu, pre svih vladiku bačkog Irineja Bulovića, da stoji iza "nasilja nad islamskom veronaukom" i potvrdio dalju internacionalizaciju "kršenja ljudskih i verskih prava" muslimana u Sandžaku.
Zukorlić je rekao da je mešihat Islamske zajednice u Srbiji o tome i ranije imao neka saznanja, a da su se ona sada samo dokazala.
"Žao mi je da SPC, odnosno vladika Irinej Bulović, stoji iza ovih događanja, o čemu smo i ranije imali sumnje, ali se to sada i dokazalo. Uputili smo im zahtev da se ograde od svega toga i nismo dobili odgovor", rekao je muftija na konferenciji za novinare u mešihatu.
Muftija je rekao da je SPC "time samo legalizovala njihova saznanja i sumnje da žele da Islamska zajednica što više oslabi ne bi li se time i potpuno zaustavio njen razvoj započet proteklih godina".
Pokazao se, dodao je muftija, i da pojedini organi države imaju svoje poluge u SPC, a to se, kako kaže, moglo uočiti kada je Islamska zajednica pokušala da normalizuje relacije sa Javnim servisom RTS, pa im je, kako navodi muftija, rečeno da se obrate vladiki Irineju Buloviću.
Zukorlić tvrdi da se SPC sada sveti za to što je Islamska zajednica svojevremeno, prilikom usvajanja Zakona o crkvama i verskim zajednicama, insistirala na ublažavanju i preformulaciji jednog stava za koji je SPC bila direktno zainteresovana.
Muftija kaže da će posumnjati i u izvinjenje patrijarha Irineja zbog neprimerenih, ružnih reči izgovorenih na račun muslimana neposredno po izboru na tu funkciju.
Zukorlić: Borba za prava
Zukorlić je najavio da će Islamska zajednica u Srbiji nastaviti borbu za svoja prava, među kojima i pravo na veronauku i nastaviće da dokazuje su ravnopravni sa drugim crkvama i verskim zajednicama.
To pravo, prema mišljenju Zukorlića muslimanima Bošnjacima pripada činjenicom da su građani ove zemlje, što je definisano Ustavom i zakonom.
Muftija je objasnio da su veroučitelji islamske zajednice odložili protest i zbog toga što su "imali operativne podatke" da im se spremaju provokacije, pa je mogla da se dogodi scena slična onoj kada su se nedavno u Gračanici tukli monasi.
Iz Brisela je, prema njegovim rečima, upućeno oštro pismo kojim se Vladi Srbije skreće pažnja na neprimeren i diskriminatorski odnos prema Sandžaku i muslimanima-Bošnjacima u Srbiji. To pismo je upućeno na više adresa u Vladi: premijeru Cvetkoviću, ministru Dačiću i ministarki Snežani Malović
Zukorlić smatra da je želja veroučitelja da dođu u Beograd da reše problem bila šansa za vlast, jer "to nećemo činiti doveka".
"Režim je naš dolazak doživeo kao opasnost, kao, evo, mi dolazimo da ugrozimo vlast", naveo je muftija, primetivši ironično da se zato tu odmah našao Muhamed Jususfpahić da brani Srbiju, Beograd i Kosovo na međunarodnom planu.
Zukorlić je rekao da ga ljudi često pitaju zašto on nije branio Kosovo kada je nedavno bio na konferenciji Rabite u Meki, a on im je odgovorio da ne može da dođe na red od svih onih Bošnjaka koji to čine - Muhameda Jusufspahića, Sulejmana Ugljanina, Adema Zilkića, Rasima Ljajća.
Zukorlić je osudio, kako je rekao, nasilje "lokalne vlasti nad vakufskom imovinom" u novopazarskom naselju Hadžetu i rešavanje problema žandarmerijom.
"Nasije ne ostavlja prostor za optimizan i verujemo da je ovo produkt panike svih aktera u pokušaju eliminisanja islamske zajednica sa javne scene", rekao je Zukorlić.
Helikopter za gašenje požara ruskog Ministarstva za vanredne situacije sleteo je na niški aerodrom "Konstantin Veliki" u sklopu priprema za zajedničku srpsko-rusku vežbu koja će 9. septembra biti održana na Oblačinskom jezeru.
"To je promocija onoga što zajednički radimo - formiranje Regionalnog centra za jugoistočnu Evropu u Nišu. Ideja je da jedna od funkcija centra bude i gašenje velikih šumskih požara", rekao je načelnik Sektora MUP-a Srbije za vanredne situacije Predrag Marić na konferenciji za novinare.
Marić je rekao da će sutra u Niš sleteti još jedan helikopter MI-26 ruskog ministarstva, a da će u nedelju iz Moskve stići i komandni kadar koji će zajedno sa kolegama iz srpskog Sektora za vanredne situacije rukovoditi vežbom na Oblačinskom jezeru.
"Sve to je uvod u potpisivanje aneksa sporazuma o formiranju Regionalnog centra u Nišu koji bi tokom oktobra trebalo da potpišu ministar Ivica Dačić i ruski ministar Sergej Šojgu", rekao je Marić.
Aneksom ugovora biće precizirani tehnički i komercijalni uslovi rada regionalnog centra u Nišu.
Vlada Srbije je i zvanično polovinom avgusta uputila poziv Vladi Ruske federacije, da zbog obezbeđivanja međunarodne saradnje, odnosno pomoći u oblasti zaštite i spasavanja, ruske letelice budu smeštene u Nišu.
Marić je rekao da će ruske letelice u Nišu biti do 10. septembra, a da je ideja da u Nišu, kada regionalni centar bude formiran do 2012. godine, letelice iz Rusije budu stacionirane tokom letnjih meseci kako bi gasile požare u regionu i zemljama Evropske unije.
Na niški aerodrom sleteo je helikopter Ka-32 sa sedam članova posade.
Strategija za razvoj medija biće prekretnica u funkcionisanju medijske scene u Srbiji, ocenio je ministar kulture Nebojša Bradić otvarajući prvi u nizu okruglih stolova na kojima će se raspravljati o Medijskoj studiji.
Stretegija, koja će biti načinjena na osnovu Medijske studije i primedbi samih medijskih kuća i eksperata, treba da obezbedi adekvatne uslove za bolji i kvalitetniji rad medija, istakao je Bradić.
"Objektivno i istinito informisanje javnosti je jedan od najvažnijih ciljeva", rekao je Bradić i dodao da se ponekad zaboravlja suština uloge medija, koji su prvenstveno servis građana.
Ambasador OEPS-a u Srbiji Dimitrios Kypreos ističe da se razume potreba da se zaštiti nezavisno novinarstvo.
"Od demokratizacije Srbije, od 5. oktobra svedoci smo promena na medijskoj sceni. Ali zbog njene složenosti i činjenice da očekivanja javnosti rastu veoma je važno da predstavnici vlasti i medijski radnici na tome rade zajedno", ističe Kypreos.
Šef operacija delegacije EU u Srbiji Ferenc Simon je naveo da će EU preneti svoje iskustvo Srbiji, kako bi uskladila svoje zakone sa evropskim u oblasti komunikacija i medija.
"Studija nije sveto pismo. Ovo je dokument o kojem tek treba debatovati i izneti argumente za i protiv. Ovo je tek početak. Značajno je da predstavnici medija i stručnjaci u tome učestvuju", naglasio je Simon.
Britanski ambasador u Srbiji Stiven Vordsvort je ocenio da slobodni i odgovorni mediji predstavljaju osnovu razvijenog društva.
Na prvom od šest najavljenih okruglih stolova, na kojem će se raspravljati o Savetu za štampu, štampanim medijima i novinskim agencijama, učestvuju predstavnici medija, novinarskih udruženja i medijski stručnjaci.
UNS i NUNS: Država ne sme da upravlja medijima
Predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović izjavila je da su se sva relevantna medijska udruženja u Srbiji pre početka rasprave o izradi strategije dogovorila oko uspostavljanja minimuma standarda i principa od kojih neće odustati.
"Čak i nezavisno u odnosu na tip vlasništva, čak i tamo gde država subvencionira medije, potpuno smo protiv da ona učestvuje na bitan način u uređivanju ili upravljanju medijima", rekla je Smajlović.
Predsednica UNS-a je, takođe, navela da se nada da se u Srbiji više neće pisati zakoni bez konsultovanja struke i javne diskusije.
"Imamo taj katastrofalan primer, debakl koji je vlast prošle godine doživela sa Zakonom o javnom informisanju. Nadamo se da su izvukli neku pouku iz toga i vrlo smo raspoloženi da učestvujemo u javnoj raspravi i u oblikovanju medijske stragegije Srbije u narednih deset godina", rekla je Smajlovićeva.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović izjavio je da se jedan od najvažnijih zajedničkih zahteva medijskih udruženja odnosi na povlačenje države iz vlasništva u medijima, transparentnost vlasništva, medijsku koncentraciju i kontrolu.
"Trudićemo se da u tim okvirima dobijemo medijsku strategiju koja će preurediti medijsku scenu Srbije tako da prioritet dobiju profesionalni i odgovorni mediji i da se država povuče iz vlasništva u medijima", rekao je Obradović.
Diskusija o medijskoj strategiji Srbije za narednih deset godina trajaće do prve nedelje oktobra, a zatim bi Ministarstvo kulture trebalo da predloži nacrt medijske strategije o kome će takođe biti organizovana javna rasprava.
Tatić u komitetu UN za ljudska prava
Kandidat Srbije, Damjan Tatić, izabran je u ekspertsko telo Ujedinjenih nacija zaduženo da prati sprovođenje Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom. Na sastanku država ugovornica Konvencije, kojih je trenutno 89, Tatić (42) je izabran u komitet za prava osoba sa invaliditetom, zajedno sa još 11 stručnjaka od ukupno 23 kandidata.
Tatić je izjavio da njegov izbor u to telo svetske organizacije predstavlja veliki uspeh za Srbiju i snažan podsticaj za osobe sa invaliditetom u našoj zemlji.
"Izbor u Komitet biće značajan za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom u Srbiji. Izuzetna je čast biti izabran u jedno od eminentnih tela UN", rekao je Tatić.
On je ocenio da će njegov izbor u taj prestižni komitet UN doprineti podizanju svesti najšire javnosti u Srbiji o položaju osoba sa invaliditetom.
"Tako ću indirektno pomoći promovisanju ravnopravnosti i punog učešća ovih osoba u svim segmentima društva", dodao je Tatić.
Članovi komiteta biraju se u ličnom svojstvu, kao skup nezavisnih eksperata, ali izbor kandidata koga je neka država predložila predstavlja za nju veliku čast i podiže joj diplomatski rejting.
Pošto će, kao član komiteta imati priliku da prati sprovođenje Konvencije UN širom sveta, Tatić kaže da će posebnu pažnju posvetiti pitanjima od velikog značaja za osobe sa invaliditetom, a koje dobro poznaje: pristupačnost službi podrške koje takvim osobama treba da omoguće samostalan život u lokalnoj zajednici, sprečavanje diskriminacije, pristup obrazovanju i zapošljavanju, kao i učešću u kulturnom životu.
Srbija je Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom ratifikovala 2009. godine.
Lekarska komora Srbije i Komora medicinskih sestara zahtevaju da se zdravstvenim radnicima na poslu uvede status službenih lica, izjavila je predsednica LKS Tatjana Radosavljević u Dnevniku RTS-a.
Radosavljevićeva je rekla da komore predlažu rešenje slično onome za sudije i tužioce, prema kojem bi lekari, medicinske sestre i zdravstveni radnici, donošenjem zakona o lekarstvu i sestrinstvu, imali status službenog lica.
Na taj način bi napadačima na medicinsko osoblje bila zaprećena kazna strogog zatvora od tri do šest godina. Samo u poslednjih mesec dana bilo je oko pet slučajeva nasilja i napada na medicinsko osoblje.
Usavršavanje lekara
Radosavljevićeva je za RTS rekla da u ovom trenutku postoji ili se održava u Srbiji više od 4.000 programa stručnog usavršavanja ili kontinuirane medicinske edukacije.
Govoreći o licenciranju lekara i medicinskog osoblja, predsednica Lekarske komore je najavila septembarski konkurs akreditacije. Očekuje se više od 2.500 programa i svakom lekaru u Srbiji biće dostupna kontinuirana medicinska edukacija i obnova znanja, najavila je Radosavljevićeva.
Tatjana Radosavljević je istakla da je cilj konferencije srpske medicinske dijaspore koja počinje u Beogradu da se ustanovi gde sve postoje lekari srpskog porekla u rasejanju.
Ističući da je osnovna ideja tog skupa povezivanje i umrežavanje domaćih lekara u matici sa lekarima u dijaspori, predsednica Lekarske komore Srbije je navela da je cilj da lekari iz dijaspore donesu iskustva koja se mogu primeniti na reformu zdravstvenog sistema u Srbiji.
Prema rečima Radosavljevićeve, postoji mogućnost da lekari iz dijaspore predaju u Srbiji kao profesori, ali i da omoguće da domaći lekari odu u druge zemlje na stručno usavršavanje.
Tatjana Radosavljević je najavila da će prva konferencija srpske medicinske dijaspore "Zajedno u budućnost" koja će okupiti više od 150 stručnjaka iz celog sveta, u organizaciji Ministarstva dijaspore i LKS za dve godine rezultirati velikim kongresom lekara srpske dijaspore.
Predstavnici Vlade i četiri reprezentativna sindikata obrazovanja dogovorili su se da naredne godine budu povećane plate zaposlenih u prosveti, ali je i dalje ostalo sporno za koliko bi zarade bile uvećane.
Premijer Mirko Cvetković obavestio je predstavnike sindikata da će sledeće godine plate zaposlenih u javnom sektoru biti povećane tri puta, dok su sindikati izneli stav da bi plate trebalo da budu "indeksirane i za ceo period dok su bile zamrznute".
Predstavnici sindikata zadovoljni su što je sastanak organizovan i istakli da će prihvatiti predloženo povećanje zarada za sledeću godinu. Prema njihovoj oceni, dobro je što će ubuduće plate biti usklađivane sa stvarnom, a ne sa projektovanom inflacijom.
Ističu, međutim, da su njihove plate u protekle dve godine realno manje između 11 i 22 odsto i da to mora biti uzeto u obzir kada se bude odlučivalo o povećanju zarada.
Tomislav Živanović iz sindikata "Nezavisnost" kaže da članovi njegovog sindikata imaju problem jer u momentu zamrzavanja nije bila povećana plata za razliku od drugih budžetskih korisnika.
"Tako da smo sada pali ili smo jedva malo iznad prosečne plate u Srbiji. Dovoljno je da kažem da smo na nivou plate medicinske sestre", rekao je Živanović.
Generalni direktor SRPS Zdravko Kovač kaže da je dovoljno što je otvoren prostor da plate mogu da se odmrznu.
"Sad ćemo da pričamo o rasponu plata unutar tog nivoa", rekao je Kovač.
Jubilarne nagrade pod upitnikom
I dalje ostaje otvoreno pitanje ponovnog uvođenja isplate jubilarnih nagrada.
Predsednik Sindikata obrazovanja Srbije Branislav Pavlović kaže da je jedan od uslova pod kojim bi njegov sindikat potpisao protokol, taj da se domrznu jubilarne i božićne nagrade.
To će ipak zavisiti od ekonomskih mogućnosti, kažu u Vladi. Ministar najavljuje da će protokol o zaradama biti potpisan još pre donošenja novog budžeta.
Ministar prosvete Žarko Obradović kaže da je obaveza potpisivanja protokola do petnaestog novembra, ali će se to očigledno učiniti ranije.
"Saglasni smo takođe o tome da treba povećati učešće obrazovanja u društvenom bruto proizvodu zbog budućeg razvoja zemlje", rekao je Obradović.
Najvažnije je da školska godina ide svojim tokom i da deca mogu da se posvete učenju, zaključuje ministar i najavljuje nastavak razgovora sa sindikatima naredne nedelje.
Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije juče je organizovala štrajk upozorenja. Unija traži da se unapredi i sprovede strategija obrazovanja u Srbiji, kao i da se povećaju ukupna ulaganja u prosvetu.
Prema podacima Unije prosvetnih radnika, zbog štrajka upozorenja, prvog dana nove školske godine časovi nisu održani u 550 škola u Srbiji. Prema podacima Ministarstva prosvete, taj broj je znatno manji, od 1.815 škola, 71 je potpuno obustavila rad, a u 94 nastava je delimično prekinuta.
Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju kaže da ili radiš ili primaš porodičnu penziju. I jedno i drugo, ne može. Eva Ras se sada bori za promenu zakona, jer kako kaže, onima koji primaju porodičnu penziju uskraćeno je Ustavom zagarantovano pravo na rad.
"Ja imam 70 godina, sahranila sam celu svoju porodicu. Mogu da dam svoj život za Srbiju i da ne začepim usta i da govorim protiv tog zakona dok se taj zakon ne promeni", rekla je glumica Eva Ras.
Zadužbina Petar Kočić Beograd-Banja Luka i kolege Eve Ras poslali su peticiju kojom traže od nadležnih da pomognu glumici. Na društvenoj mreži "Fejsbuk" postoji grupa pod nazivom "Pravda za Evu Ras", sa oko 20. 000 članova.
U PIO Fondu kažu da je vlada u junu usvojila i u skupštinsku proceduru uputila Predlog izmena i dopuna zakona o penzijsko invalidskom osiguranju.
"Predviđeno je da se uzme u obzir da do određene granice primanja korisnika porodične penzije do određenog limita se ne bi obustavila prodična penzija. Radi se o nekih, kako je to predviđeno zakonom, 50 posto najniže osnovice doprinosa", rekao je Vladan Stanković iz PIO fonda.
Dok izmene ne stignu na dnevni red, važeći zakon predviđa da se porodična penzija po automatizmu ukida u periodu u kojem korisnik ima dodatne prihode, za koje poslodavac uplaćuje doprinos.