Pretraži na Google-u:
37000|info na...
Zanimljivosti
Zanimljivosti
Internet kandidat za Nobelovu nagradu
Na listi norveškog Nobelovog komiteta koji dodeljuje nagrade za mir, ove godine će biti i Internet, koji je tako u istoriji dodele nagrada postao prvi nominovani kandidat koji nije ljudsko biće.
Iako se imena nominovanih kandidata tradicionalno drže u tajnosti, ponekad sami predlagači objave svoj izbor.
Tako se zna da se ove godine na listi nominovanih nalaze i ruska aktivistkinja za ljudska prava Svetlana Ganuškina i njena organizacija "Memorijal", kao i nedavno pritvoreni kineski disident Liju Sjabo.
"Memorijal" i Ganuškinu je nominovao jedan norveški političar, dok je Sjaba predložio jedan profesor filozofije sa Prinstona.
Globalnu kompjutersku mrežu predložio je jedan italijanski časopis, uz ocenu da je Internet sredstvo koje brzom komunikacijom unapređuje dijalog, debatu i konsenzus, kao i da promoviše demokratiju.
Kako je ranije objavio AP, među potpisnicima koji podržavaju tu nominaciju je i prognana iranska aktivistkinja Širin Ebadi, dobitnica Nobelove nagrade za mir 2003. godine.
Kako je rekao sekretar Komiteta Geir Lundestad, Nobelov komitet će ove godine razmatrati nominacije 237 kandidata, što je rekordan broj do sada.
Prema njegovim rečima, u 2010. godini je za Nobelovu nagradu za mir nominovano 199 pojedinaca i 38 organizacija, što je za 32 nominacije više nego prošle godine.
"Dugogodišnji trend se nastavlja. Ne svake godine, ali skoro svake godine imamo rekord. S druge strane, ponovo se probudio interes za nagradu otkako je prošle godine uručena američkom predsedniku Baraku Obami", rekao je Lundestad za agenciju AP.
Sekretar Komiteta je dodao da će norveški komitet zaokružiti konačan broj kandidata posle prvog sastanka u ovoj godini, 9. marta.
Na tom sastanku, onima koje su drugi nominovali, petočlani odbor komiteta dodaje listu svojih kandidata, kojih, kako je istakao Lundestad, "ove godine nama baš mnogo".
Bajden osudio plan Izraela o novoj gradnji
Američki potpredsednik Džozef Bajden javno je osudio plan Izraela da izgradi još 1.600 stambenih jedinica u blizini Jerusalima, istakavši da to ugrožava poverenje Palestinaca u nove mirovne pregovore.
"Obe strane treba da grade atmosferu podrške za pregovore, a ne da ih komplikuju", rekao je Bajden na konferenciji za novinare koju je održao u Ramali na Zapadnoj obali, zajedno sa palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom, javio je Rojters.
"Jučerašnja odluka izraelske vlade da gradi nove stambene jedinice u istočnom Jerusalimu podriva upravo to poverenje, poverenje koje nam je sada potrebno da bismo započeli korisne pregovore", istakao je američki potpredsednik, koji je ranije izdao pisano saopštenje u kojem osuđuje ovaj potez Izraela.
Bajden je rekao da će Amerika, koja će posredovati u mirovnim pregovorima između Palestine i Izraela, obe strane smatrati odgovornim za svaku izjavu i korak "koji podstiču tenzije ili ugrožavaju ishod razgovora, kao što je ova odluka".
Još uvek nije određeno kada će početi i gde će se održavati četvoromesečni pregovori u cilju postizanja mira na Bliskom istoku, niti je utvrđen njihov plan.
Izrael je ovu odluku doneo u trenutku kada američki potpredsednik Džozef Bajden boravi na Bliskom istoku, u nastojanju da podstakne mirovne pregovore Izraela i Palestine, smanji tenzije između Izraela i Irana i unapredi uslove za stvaranje stabilnosti u regionu.
Odluku Izraela o novoj gradnji u istočnom Jerusalimu, koji Palestinci smatraju glavnim gradom svoje buduće države, osudio je i generalni sekretar UN Ban Kimun.
Francuska: Plan o izgradnji naselja nelegalan
Francusko ministarstvo spoljnih poslova takođe je kritikovalo izraelski plan i nazvalo ga nelegalnim.
"Ova odluka je potpuno nepodesna u vreme obnove mirovnih pregovora između Izraelaca i Palestinaca. Štaviše, ona je nelegalna po međunarodnom pravu. Jučerašnja odluka ne pomaže u rešavanju stvari", saopštio je portparol francuskog ministarstva Bernar Valero.
Izrael je pripojio istočni deo Jerusalima pošto ga je osvojio u šestodnevnom ratu 1967. i odbija da obustavi stambenu izgradnju, koju objašnjava prirodnim priraštajem, dok Palestinci i međunarodna zajednica gledaju na to kao naseljavanje te oblasti.
Izraelci i Palestinci su posle 14 meseci pristali na indirektne pregovore, tokom kojih je predviđeno da se pregovarački timovi odvojeno sastaju sa američkim izaslanikom za Bliski istok Džordžom Mičelom, koji će voditi "šatl diplomatiju".
Poslanici EP podržali Goldstonov izveštaj
Evropski parlament podržao je izveštaj sudije Ričarda Goldstona o sukobu u Gazi krajem 2008. i početkom 2009. godine i zatražio da se sprovede istraga o navodnim ratnim zločinima koji su tada počinjeni.
Komisija UN za istraživanje činjenica u Gazi, predvođena sudijom Ričardom Goldstonom, u septembru prošle godine je objavila izveštaj u kome tereti i izarelsku i palestinsku stranu za ratne zločine, uz preporuku da se slučaj uputi Međunarodnom krivičnom sudu ako Izrael odbije da otvori o tom pitanju "verodostojnu" istragu.
Poslanici Evropskog parlamenta ocenili su da države članice EU i šefica diplomatije EU Ketrin Ešton treba "javno da traže sprovođenje preporuka" iz ovog izveštaja koji je oštro kritikovan u Izraelu.
Skupština je pozvala dve strane da u narednih pet meseci sprovedu nepristrasne istrage kojim treba da se "utvrdi odgovornost za sva kršenja međunarodnog prava, uključujući i navode o počinjenim ratnim zločinima".
Izrael je počeo ofanzivu na Pojas Gaze u zimu 2008. godine da bi zaustavio gađanje svoje teritorije iz te oblasti pod kontrolom ekstremističkog Hamasa. U sukobima koji su trajali tri nedeljle poginulo je, prema procenama, 1.400 Palestinaca i 13 Izraelaca.
Portparol američkog Stejt departmenta Filip Krouli izvinio se zbog arogantnih komentara koje je prošlog meseca uputio na račun libijskog lidera Moamera Gadafija.
"Razumem da su moji lični komentari shvaćeni kao lični napad na predsednika Gadafija. Ti komentari ne predstavljaju američku politiku i nisu imali za cilj da vređaju. Izvinjavam se ako su tako shvaćeni", rekao je Krouli na konferenciji za novinare.
On je takođe rekao da žali što je ovaj spor narušio odnose dve zemlje, istakavši da će pomoćnik američkog državnog sekretara za Bliski istok Džefri Feltman posetiti Libiju sledeće sedmice radi konsultacija, javio je Rojters.
Libijsko ministarstvo spoljnih poslova prihvatilo je izvinjenje SAD.
Libija "prihvata izvinjenje i duboko žaljenje Stejt deparmenta", navodi se u saopštenju libijskog ministarstva inostranih poslova koje "pozdravlja obnavljanje razmene poseta zvaničnika dveju zemalja i insistira na želji za razvojem bilateralnih odnosa na svim poljima na bazi obostranog poštovanja", prenosi Rojters.
Portparol Stejt departmenta je Gadafijev govor od 25. februara, u kome je libijski lider pozvao ne džihad protiv Švajcarske, uporedio sa njegovim obraćanjem Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija prošle godine, koje je trajalo sat i po.
"To me je podsetilo na taj dan u septembru, jednu od nezaboravnih sednica Generalne skupštine UN - mnogo reči i mnogo papira koji lete svuda okolo, bez mnogo smisla", rekao je Krouli.
Libijsko ministarstvo spoljnih poslova upozorilo je ranije da će ovaj spor, ako izostanu određene mere, "negativno uticati na političke i ekonomske odnose dve zemlje".
Zvaničnik nacionalne libijske naftne kompanije NOC je prošle nedelje šefovima američkih naftnih preduzeća u Libiji rekao da bi diplomatski spor sa Vašingtonom mogao negativno da se odrazi na američke kompanije u ovoj severnoafričkoj zemlji.
Irska policija uhapsila je sedam lica zbog plana da ubiju švedskog karikaturistu koji je nacrtao proroka Muhameda s telom psa.
Policija je navela da su četiri muškarca i tri žene starosti između 20 i 40 godina privedeni u jutrašnjoj akciji izvedenoj širom Irske. Nacionalnost uhapšenih nije navedena.
Hapšenje je deo istrage o planu za ubistvo karikaturiste u drugoj državi, navodi policija koja je Larsa Vilksu identifikovala kao metu.
Policija je saopštila i da su u istragu bile uključene bezbednosne službe SAD i nekoliko evropskih država.
Teroristička organizacija Al-Kaida u Iraku ponudila je 100.000 dolara nagrade ubici Vilksa pošto je 2007. godine jedan švedski dnevnik objavio njegovu karikaturu na kojoj se glava proroka Muhameda nalazi na telu psa.
Islamski zakoni protive se likovnom predstavljanju Muhameda, čak i u povoljnom svetlu, jer to može odvesti u idolatriju.
Vilks nije prvi karikaturista kome je zaprećeno smrću zbog karikature Muhameda. Danskom karikaturisti Kurtu Vestergardu, koji je 2005. godine nacrtao Muhameda s turbanom u obliku bombe, takođe je zaprećeno smrću.
Indonežanska policija danas je ubila ekstemistu Dulmatina, za kojim su godinama tragale indonežanske i filipinske vlasti, zbog sumnje da je učestvovao u bombaškim napadima na Baliju 2002. godine, kada je poginulo više od 200 ljudi, izvestili su mediji.
Dulmatin je poginuo kada je izbila pucnjava tokom policijske akcije protiv islamskih ektremista kod Džakarte, saopštili su izvori iz policije, prenele su agencije.
Akcija je izvedena uoči posete Indoneziji američkog predsednika Baraka Obame, od 20. do 22. marta.
Izvor iz policije rekao je Rojtersu da je meta akcije bio Dulmatin, član ekstremističke grupe Džema islamija, ogranka Al Kaide u jugoistočnoj Aziji.
Dulmatin je optužen za napade na noćne klubove na Baliju pre osam godina, u kojima su ubijene 202 osobe, uglavnom zapadni turisti. Godinama se verovalo da se krije na jugu Filipina.
SAD su 2005. godine ponudile nagradu od 10 miliona dolara za informacije koje bi pomogle da bude lociran i uhapšen.
Indonežanska jedinica za borbu protiv terorizma izvela je niz akcija u zemlji posle prošlomesečnog otkrića logora za obuku ekstremista u provinciji Aceh, u kojima je uhapsila ukupno 21 čoveka, a dvojicu ubila. U okršajima su izgubila život i trojica policajaca.
Indonezija, najmnogoljudnija muslimanska zemlja, izložena je godinama napadima ekstremističkih grupa poput Džeme islamije.
Jake snežne padavine koje su zahvatile severoistok Španije izazvale su prekid struje, otkazivanje letova, zatvaranje škola i ozbiljne saobraćanje probleme, javili su lokalni zvaničnici.
Francusko-španska granica privremeno je bila zatvorena kod Pertusa, saopštila je katalonska auto-moto služba zbog čega su stotine kamiona ostali blokirani na putu.
Za danas se očekuje da visina snega dostigne 50 centimetara u najteže pogođenim oblastima Katalonije zbog čega su zatvorene 476 javne škole koje neće raditi ni sutra.
Lokalna elektrodistribucija je javila da je 220.000 domaćinstava danas ostalo bez struje, uglavnom u provinciji Đironi.
Oko sto putnika u vozu koji dolazi iz Barselone, blokiranom zbog snega, provešće noć u železničkoj stanici u Serberu u istočnim Pirinejima.
U oblasti Barselone hiljade putnika ostalo je bez prevoza kada je prekinut autobuski saobraćaj i zatvorene pet železničkih linija u toj oblasti.
Barselona nije zabeležila ovoliko snega od 1962. godine i gradske vlasti sprovode hitan plan slanja 94 kontejnera sa po 800 kilograma soli u više delove grada.
Saobraćaj na više od 60 puteva u Kataloniji je obustavljen ili ograničen.
Snežna oluja u Bugarskoj
Snežna oluja koja je danas zahvatila Bugarsku ozbiljno je poremetila saobraćaj u zemlji, dok su neki delovi potpuno odsečeni a neki ostali bez struje, saopštila je služba civilne zaštite.
Grad Haskovo na jugu i tri male opštine kod Varne na istoku na Crnom moru odsečene su i proglasile su vanredno stanje, saopštila je ta služba.
U oblasti Dobrić na severoistoku zemlje, desetine sela ostalo je bez struje.
Saobraćaj na putu između Sofije i Ruse, na granici s Rumunijom, više puta je prekidan. Na ovom putu nalazi se jedini most preko Dunava na putu sa Rumunijom.
Glavni putevi između bugarske prestonice i dve najveće bugarske luke Varne i Burgasa takođe su zatvoreni u istočnom delu. Bugarsko-grčki planinski granični prelaz Zlatograd-Ksanti je zatvoren.
U prestonici Sofiji se zbog snega saobraćaj odvija uz velike teškoće i zastoje.
Jedan čovek izgubio je život protekle noći u požaru u noćnom klubu "Opera" u Moskvi, u vreme kada u klubu nije bilo posetilaca, izjavio je portparol ruskog Ministarstva za vanredne situacije Jevgenij Bobilev.
"Vatrogasci su pronašli telo kada su raščišćavali zgarište, pošto su ugasili požar. Prema prvim izveštajima, stradao je noćni čuvar", rekao je Bobilev, preneo je Itar-tas.
Prema njegovim rečima, u zgradi se verovatno nalazio još jedan čuvar, ali za sada nije utvrđeno šta se s njim dogodilo, kao i spremačica, koja je napustila objekat.
U trenutku kada je izbio požar u klubu nije bilo posetilaca.
Vatra je progutala 1.200 kvadratnih metara prostora i krov površine 800 kvadratnih metara, a u gašenju je učestovovalo 35 vatrogasnih brigada.
Pored noćnog kluba, u istoj zgradi nalazila se i jedna radionica, koja je potpuno izgorela.
Istražitelji smatraju da je požar izbio zbog nepoštovanja propisa o bezbednosti tokom izgradnje objekta.
Nemačka ministarka pravde Sabine Lojthojser-Šnarenberger ocenila je da pravila tajnosti Vatikana komplikuju pravosudnim organima istragu dela seksualnog zlostavljanja dece koja su počinili pripadnici katoličkog klera u Nemačkoj.
Lojthojser-Šnarenberger je, u intervjuu za Dojčlandfunk, citirala vatikansko uputstvo iz 2001. godine, koje nalaže da i u slučajevima najtežih zločina zlostavljanja prvo treba da bude sprovedena unutrašnja istraga u crkvi, kao i da ti zločini "ne bi smeli da budu obelodanjeni izvan crkvenih zidina".
"Nedavni događaji u Nemačkoj pokazuju da postoji zid ćutanja u mnogim katoličkim školama, koji sprečava da informacije o zlostavljanju i nasilju dođu do pravosudnih organa", rekla je Lojthojser-Šnarenberger.
Vatikan je poručio da neće komentarisati izjave nemačke ministarke, niti njenu opasku da je u papskoj državi na delu "zid ćutanja".
U poslednje dve decenije u javnost su prodrli mnogi slučajevi seksualnog zlostavljanja koje su počinili katolički sveštenici nad maloletnicima, a koje je sama crkva prikrivala.
Poslednji takvi slučajevi zabeleženi su u Nemačkoj i Holandiji.
Papa na potezu
Papa Benedikt Šesnaesti trebalo bi ove nedelje da se sastane sa šefom nemačke biskupske konferencije Robertom Zeličem. Prošlog meseca sastao se sa irskim biskupima, čiju crkvu potresaju optužbe da su decenijama njeni sveštenici seksualno i fizički zlostavljali maloletnike u katoličkim školama, sirotištima i ostalim institucijama u nadležnosti crkve.
Poznata nemačka katolička grupa za zaštitu ljudskih prava "Mi smo crkva" insistira da papa, koji je dugo bio univerzitetski profesor teologije u Nemačkoj, treba da kaže da li je bilo zlostavljanja tokom njegovog službovanja kao biskupa u Minhenu i Frajzingu, između 1977. i 1981. godine.
Biskupija u Regensburgu je prošle nedelje saopštila da je bivši pevač u crkvenom horu, čiji dirigent je svojevremeno bio i papin stariji brat Georg Racinger, izneo optužbe za seksualna zlostavljanja ranih šezdesetih.
Georg Racinger je naveo da se optužbe za seksualno zlostavljanje odnose na period u kome on nije bio dirigent tog hora.
Povodom tog pitanja oglasila se i nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je stranim novinarima rekla da je nemačka crkva preduzela "veoma, veoma važne korake koji ukazuju da se katolička crkva ozbiljno bori protiv tog problema".
Ona je najavila i da će u aprilu biti održan sastanak ministara za obrazovanje i porodicu sa predstavnicima škola, crkve i drugih kako bi se pronašli načini za otkrivanje, sprečavanje i postupanje sa budućim slučajevima zlostavljanja.
Lojthojser-Šnarenberger je već godinama počasna predsednica udruženja koje se bori protiv seksualnog zlostavljanja dece i obezbeđuje žrtvama zaštitu.
Oko 250.000 britanskih državnih službenika počeli su juče dvodnevni štrajk zbog smanjenja plata, što je uticalo na već narušene odnose između sindikata i laburističke vlade, pred majske izbore u Velikoj Britaniji.
Ne rade zaposleni u sudstvu, poreskoj upravi i carini, a prvi put u poslednjih četvrt veka štrajku su se pridružili zaposleni u Parlamentu.
"Državni i službenici javnih službi neće dopustiti vladi da tako jeftino smanjuje broj zaposlenih", rekao je generalni sekretar Sindikata državnih i komercijalnih službenika Mark Servotka.
Organizatori navode da strahuju da vlada hoće da olakša onome ko na izborima pobedi da "jeftino smanji broj slabo plaćenih državnih i službenika javnih službi", prenosi Rojters.
Štrajku su se priključili zaposleni u sudovima, poreskim upravama, zatim carinici i ostali radnici javnih službi zbog spora oko šeme smanjenja.
Rojters navodi da su se, prvi put posle 25 godina, štrajku priključili zaposleni u parlamentu.
Sindikalci se nadaju da bi moglo da bude i novih štrajkova kako se približavaju izbori, što će primorati vladu da odloži smanjenje broja državnih službenika.
Istovremeno, vladajući laburisti se suočavaju sa "perspektivom poraza" od opozicionih konzervativaca na izborima 6. maja, posle 13 godina vladavine.
Ko god da dobije izbore, moraće da napravi "veliku seču" budžeta nekih vladinih službi, možda čak 17 odsto, kako bi smanjili budžetski deficit.
Masakr u cenralnoj Nigeriji. Najmanje 500 ljudi brutalno je ubijeno u sukobima muslimana i hrišćana, u selima nedaleko od grada Džosa. U sela je ušla vojska, a prema poslednjim informacijama, situacija u tom području je mirna.
Hiljade ljudi napustilo je domove, u strahu od novog krvoprolića. Očevici kažu da su napadači naoružani mačetama, sa okolnih brda upali u hrišćanska sela.
Najviše su stradala deca i stari, a mnogi su završili u bolnici. Situacija se smirila kada su stigle nigerisjke snage bezbednosti.
Prema rečima očevidaca napadači su najpre pucali u vazduh kako bi naterali ljude da izađu iz kuća, a potom su mačetama napadali uglavnom žene i decu.
Generalni sekretar UN Ban Ki-Mun zabrinut je zbog situacije u nigerijskom gradu Džosu i pozvao sve strane da pokažu maksimalnu uzdržanost.
"Nigerijski politički i verski lideri treba zajedno da se suoče sa uzrocima nasilja i pronađu trajno rešenje za krizu u Džosu", izjavio je generalni sekretar UN-a.
Vršilac dužnosti predsednika Nigerije Gudlak Džonatan smenio je danas savetnika za nacionalnu bezbednost Sarkija Mukhtara, moćnu ličnost iz kruga najbližih saradnika predsednika Umarua Jar'Adua, i na njegovo mesto postavio Alijua Gusaua.
Džonatan je naredio je snagama bezbednosti da spreče dalji priliv oružja u to područje, kako bi se sprečila odmazda.
U centralnoj Nigeriji već dugo vlada napetost između muslimana i hrišćana.
U Džosu je na snazi policijski čas, proglašen još u Januaru kada je oko 300 ljudi ubijeno u verskim skobima.
Iako je nasilje najčešće verski motivisano, do sukoba dolazi i zbog siromaštva i borbe za prirodne resurse, kao što je obradivo zemljište.